Fotografije sve govore:
Uživancija na proljetnom suncu uz žubor kristalno čiste vode
Tanja pozira ekskluzivno za foto klub na jedinstvenoj lokaciji kola na Trebišnjici
Tanja se jedina (pored moje malenkosti) odvažila na pomalo opasno
preskakanje sa kamena na kamen po jazu (najviše što se može nekome desiti
je da skvasi dupe, ali aparat u vodi- e to je već istinski rizik!)
Ovdje sam ponovo poželio jedan fin teleobjektiv (Nikkor 18-200 VR ili 70-200 2.8)
Krećemo put barutane, uspon je prilično veliki. Puf, pant....
Stanite malo...
Milica na povratku sa obilaska jedne omanje simpatične pećine
I evo ga. Hit dana. Odjednom, niotkuda, u potpunoj divljini,
pojavljuju se dvije vesele žene u nadasve čudnom objektu.
Saznajemo da čuvaju ovce. Ah, divnog li zanimanja!
Mogu li vas mijenjati dva dana?
Nadomak barutane, Peđa i Vlado savladavaju posljednje metre uspona
Ukoliko neovlašteno pokušate preskočiti vrata barutane za vrlo elastičan ubod
pobrinuo se nepoznati inovator.
Zalihe vode u ovom objektu, koji je preuređen u pravi ranč su vrlo ograničene.
Stoga se voda čuva u svim mogućim posudama: kadama, flašama itd...
Treba napojiti sve te ovčice.
Nije baš ko u gradu..
Barutana-ranč
Moderno prevozno sredstvo, u potpunosti ekološko.
I čobani se češljaju! :)
Rea pored džinovskog osamljenog stabla
Skoro pa Milka.
Makovi u krugu HET II. Simbioza čelika i prirode.
Idealna lokacija za predah i klopu - borova šuma, iznad koje se nalazi vresište. Dok tražim suva drva za vatru i već uobičajeni roštilj (mmmm-mljac!) nailazim na nešto što prvi put vidim u Trebinju....
Da. To je prava jagorčevina. Inače je karakteristična za planinske krajeve.
Otkud ovdje? Ko to zna.
Punih stomaka i što je još važnije punih srca zbog predivno provedenog dana vraćamo se kući. Sunce koje pada pravi duge sjenke na makadamskom putu.
S.V.
No comments:
Post a Comment